Nešto za kraj:

​

- U početku su uvijek bile grupice. Stalno smo se svađali i nismo se baš voljeli. Sada kad smo odrasli to je drugačije. Volimo se, međusobno poštujemo i svi smo stalno zajedno. Sada smo svi za jednog, jedan za sve. Volim svoju generaciju i drago mi je da su mi oni uljepšali ovih osam godina. Bez samo jednog od nas ova zajednica ne bi funkcionirala kako treba, svatko ima važnu ulogu u našem razredu i međusobno se nadopunjavamo. <3 <3 <3 <3 <3 <3 <3

​

- Znači…u ovih osam godina upoznala sam sve moje vršnjake ali i samu sebe. Kada god bi radili pogreške međusobno bi ih ispravljali, družili smo se svi zajedno i bili skupa. Svi nas deset smo kao jedna cjelina, pogotovo nas sedam cura. Sve si govorimo i imamo međusobnog povjerenja. Iskreno, bit će mi jako teško rastaviti se od njih jer su svi oni moja druga obitelj i sve ono što mi uljepšava dan i čini sretnom. U prvom razredu nismo bili baš složni. Na početku smo se često svađali i bili deset različitih svjetova ali s vremenom sve se to promijenilo. Počeli smo prepisivati domaće, ići zajedno na aktivnosti, ići vanka i drugo. U par godina postali smo najbolji prijatelji. U osmom razredu smo se najviše zbližili i sada kada već znamo tko je kakav i kakvi smo zapravo, moramo se rastati. Meni je moj razred najdraži i ne bih ga nikad mijenjala. Svi su posebni na svoj način. I svatko ima neke mane i nedostatke, ali kada se mi ujedinimo savršeni smo. Moje mišljenje je da smo vi legende kojih će se ova škola, nadam se, sjetiti. Škola će nas pamtiti iz više razloga. Prvo jer smo trenutno najveći razred, najluđi smo i jako živahni… Nemam više što reći već da smo jedinstveni i da nikada neću zaboraviti ono što sam provela sa mojim genijalcima.

​

- U ovih osam godina u ovoj školi često je bilo naporno i dosadno ali također je bilo zabavo i smiješno. Kao razred uvijek smo nastojali pomagali jedan drugome, zajedno smo se šalili i izvodili svakakve spačke. Žao mi je što se rastajemo ali i nadam se da ćemo i poslije osnovne škole ostati dobri prijatelji.

​

- U ovoj školi proveo sam punih osam godina i definitivno će mi ostati u sjećanju. U njoj sam stekao temelje svoga znanja i u njoj upoznao svoje najbolje prijatelje i toliko toga naučio.

​

-  Jako mi je žao što mi je ovo zadnja godina s razredom, no to će mi ostati u jednom lijepom sjećanju.

Isto tako, jako mi je drago što su baš ove osobe išle sa mnom u razred jer sad kad pogledam, kad barem jedna od njih ne bi išla sa mnom u razred to ne bi bilo to. Svaki od njih je poseban na svoj način i ne mogu zamisliti ovaj 8. razred bez njih. Oni su jedne posebne osobe koje te nasmiju svaki dan i oraspolože. Ovih osam godina će mi ostat u posebnom sjećanju jer su mi bile ispunjene i smijehom i katkad tugom, no to bi moje kolege iz razreda vrlo brzo znale izmijeniti i zato ih jako volim.

​

- Moje četiri godine u školi na otoku bile su zabavne i interesantne, nezaboravne i uzbudljive. Brzo je prošlo. Dosta sam toga naučio, i zato bi se zahvalio svim učiteljima na ove četiri godine što su me dosta toga naučili. Kad odem u srednju svi će mi nastavnici i prijatelji iz razreda ostat u sjećanju po nekim svojim osobinama.

​

- U ovih 8 godina jako smo se puno zbližili. Sada smo postali kao neka obitelj. U 1. smo razred bili pravi klaunovi, čupali smo se, svađali svaki drugi dan, krali stvari i bacali ih. Nismo se nikako voljeli. Kad je M.B. došao u naš razred odjednom smo se počeli slagati. Počeli smo pričati, međusobno govoriti naše tajne. Zajedno smo počeli izmišljat spačke za određene nastavnice i nastavnike. Skrivamo i pokrivamo druge kad napravimo neku grešku. Bit će nam jako teško kad se raziđemo u srednjoj, svatko će poći svojim putem.

​

​